Не толико давно у прошлости, људи нису могли замислити живот без слушања радија. За грађане Источног Сарајева али и шире територије, ОСМ радио је био дио свакодневнице. Информисање, музика или вечерње емисије у којима су водитељи овог култног радија употпуњавали вечерње термине били су свакодневни мали ритуали већине нас. Главни и одговорни "кривац" за та лијепа времена био је, а и сада је, Жељко Илић - директор "Отворене српске мреже" (ОСМ)
Илић је по струци инжењер телекомуникација и у том послу је више од четири деценије. Од 1980. до 1992. године радио је на ТВ Сарајево, а због ратних дешавања је са још 30ак колега дошао на Пале, гдје су формирали чувени "С Канал" (који послије постаје РТРС).
Почетак емитовања
Почетак ОСМ радија је први фебруар 1998. године, када су се Жељко и поједине колеге са С Канала одлучиле на овај подухват. Иако су послијератна времена била врло тешка, нарочито ако се узме у обзир да је много времена било са учесталим прекидањем електричне енергије, коју су морали замјенити нафтом и агрегатима:
" То су била времена када се још причало о рату и о политици на сваком мјесту и у свим медијима. Људи су били преоптерећени свакодневним дешавањима, а ми смо имали другачији приступ, захваљујући екипи из Сремске Митровице, одакле нам је дошло пет професионалних радијских новинара. Они су увели један потпуно другачији вид програма. Они су увели неки свој хумор, са слушаоцима су разговарали на потпуно забаван начин, па је то људима тада баш одговарало, да се опусте. Повремено су знали правити и неке своје зезанције, па скидају неке реплике домаћих глумаца и кад се неко јави у програм, чује неки глас глумца, људи се збуне али послије им буде смијешно. Никад се нико није јавио да каже што смо га зезали...људи су то одлично прихватили" - каже Илић
У то вријеме то је било пожељно међу публиком, а како каже Илић, још такву врсту забавног садржаја имао је само БН радио. Разлог томе је што су исти ти новинари из Сремске Митровице били и на БН радију.
Честе промјене технологије
То вријеме се и технологијски врло разликовало од оног које је касније дошло а нарочито од овог садашњег:
"Ми смо тад користили касете, лонг плеј плоче, па су око 2000. године дошли и ЦД-ови. Имали смо велике среће па смо имали и уговоре са продукцијским кућама које су у то вријеме биле најјаче на овим просторима - City Records, Pink, Grand Production и неке друге. Из тих продукција су били најбољи музички извођачи тог времена, а ми смо имали 1000 касета, а у једном тренутку наша колекција је била 4.000 цд-ова. Мало након тога нам нису могли низашта послужити јер је дошло вријеме интернета." Присјећа се Илић.
Главни предајник је на Требевићу
За 28 година постојања ове радио станице, сигнал је присутан на великом дијелу територије БиХ. Главни предајник је на Требевићу, који покрива територију Источног Сарајева, Сарајева, Зенице, Рогатице... Главну дозволу за емитовање добија од РАК-а, а дозвола се добија на десет година. На предајнику на Требевићу, осим ОСМ-а је још пет станица из Републике Српске и 26 из Федерације БиХ. Како каже Илић, овај предајник им омогућава да "покрију" око 600-700 хиљада потенцијалних слушалаца али ту је још 20ак радио станица са којима се "боре" за слушаност. Други предајник је на Великом Жепу код Хан Пијеска (фреквенција 95.5 mgh) одакле покривају и велики дио централне Србије. Трећи предајник је на брду Кмур код Фоче, одакле се фреквенција "шири" до Подриња, Вишеграда, Гацка па чак и дијела Црне Горе. Укупна површина на којој је доступан радио Осм, обухвата око милион и по потенцијалних слушалаца.
Слушаност имали и у Београду и у Данској
"Добили смо информацију да нас је неко снимио чак и на Врачару, који је виши дио Београда, а програм се чује сасвим разумљиво. Ипак не смијем да тврдим да је то сасвим квалитетан сигнал" - наводи Илић
Ипак, иако је мало необично да сигнал дође до Врачара у Београду, постоји још нешто необичније. Жељко је кроз причу навео и да су чак добили информације са доказима да је Осм радио "стигао" и до Данске:
"Има специфична ситуација, да због закривљености планете и омотача, сигнал са Требевића се вјероватно одбије од омотач и човјек, који је радио-аматер, ухватио је наш сигнал чак у Данској. Послао нам је тај снимак на ЦД-у уз пропратно писмо, гдје се чује наш водитељ и наша музика. Снимак је трајао двадесет минута. То је скоро технички немогуће, али са друге стране видимо да је ипак било могуће. Ипак, није то баш квалитет звука који би неко слушао у аутомобилу"
Осм повезује и људе и предузетнике
Некада, ОСМ је био у Културном центру Пале а онда су преселили у кућу гдје се и данас налазе. Кућа је имала завршене неке радове али имали су и додатна улагања. Тада се, како прича Жељко, догодила и једна занимљива ситуација:
"Нама је дошао неки човјек са Илиџе да нам ради естрих под. Он се већ рекламирао на нашем радију. Када је дошао, рекао нам је да ће нам дати попуст на радове, јер смо му помогли да дође до великог клијента. Заправо, његову рекламу је чуо и власник ФИС Витеза, позвао је овог човјека са Илиџе да му ради под, па је овај морао купити три нове машине за посао, да би могао испунити захтјеве ФИС-а. То је огроман посао, то је тад био простор величине фудбалског стадиона . Ко би, ето, у том тренутку рекао да ћемо ми са Пала бити посредници између човјека са Илиџе, који ради подове и ФИС-а који је у Витезу. Иначе, тај Фис је наш клијент скоро од првог дана, кад смо започели са емитовањем, па до данас"
Стара школа и ново доба
Иако је Жељко "стара школа" медија, он се врло лако прилагођава свим технолошким промјенама, које су врло учестале. Са својом екипом на ОСМ радију прати све оно што данашње доба захтјева, па тако су активни и на друштвеним мрежама а имају и емитовање програма путем интернета, на својој веб страници.
За развој технологије каже да је добра у одређеној мјери али се данашње друштво често и превише "опусти" :
"Ко је измислио рачунар и интернет, дао бих му Нобелову награду. Само једним кликом, данас можете бити на свакој тачки на планети, у Сиднеју, Москви итд... Само, некако кад се боље погледа, поготово ове новије генерације, чини ми се да се претварамо у неке мини роботе" закључује Илић.
Аутор : Александар Ацо Ристичевић
Извор : Интервју са Жељком Илићем
Забрањено копирање текста или дијелова текста, те постављање на друге сајтове - без сагласности аутора.