''Добра влада се може продати заједници као што се продаје било која друга роба. Често се питам хоће ли политичари, који се баве својом ефектифношћу, бити обучени да буду и добри пропагандисти''
Просјечан човјек када вози аутомобил, користи се основним командама али не примјећује остатак рада комплетног механизма. Подразумјева се да сваки дио ради свој посао. Просјечан човјек живи, ради и бави се својом каријером и породицом али често не примјећује како функционише ''комплетан механизам'' једног модерног друштва.
Да кренемо кроз историјске примјере...
''Када избије рат, прва страда истина'' - Амерички сенатор Хирам Џонсон.
Још кроз историју, иако мислимо да су људи били мање упознати са свим техникама које постоје данас. Неки од примјера доказују супротно. У организовању ратне пропаганде Велика Британија је била на високом левелу још почетком 20.вијека.
Британија је раније имала Одјељење за одбрану националих интереса да би се већ од друге деценије двадесетог вијека основало и Министарство информација и пропаганде, са много својих огранака који су имали специјална задужења.
Планирајући да Њемце означе као варваре, добро уиграно британско руководство овог Министарства, у јавност пушта низ гласина о звјерским злочинима над становницима Белгије. Тим чином су покушали пробудити мржњу према освајачима и у циљу јачања сопственог патриотизма. Наравно, злочини су постојали али у неким ситуацијама ''паковале'' су се најгоре објаве.
Репортер лондонског ''Тајмса'' је 1914.године писао:
'' Њемачки војници су одсјекли руке једној беби, која се држала чврство за хаљину своје мајке.... Непријатељски војници једу дијелове тијелла од супарничких војника''
Са друге стране, њемачки новинари нису имали право ићи на фронт. Добијали су инструкције од стране Генералштаба, тј они су одличивали шта ће ићи у јавност а шта не. Главно правило је било
'' Није важно да ли је вијест тачна, него је важан њен ефекат''.
Француска је такође формирала Одјељење за пропаганду, које се бавило превођењем страних вијести, те обликовањем садржаја како одговара њиховој Влади.
Пад воље за ратом код Енглеза
Први свјетски рат је већ био у одмаклој фази. Све више људи је губило животе на ратиштима а народ је постао уморан. Нико није желио толико, као раније, да иде у борбу. Да би се рат наставио, требало је подићи морал народа а владајући слој је имао специјални задатак :
''Натјерати Енглезе да мрзе Њемце као што никада никога нису мрзили''.
МЕДИЈИ ''ГУРАЈУ'' АМЕРИКУ У РАТ?
Медији су и раније кроз историју имали велики утицај на догађаје у свијету. Често су дизали тензије и утицали и на владајући слој али и на становништво.
Истакнути новинари Јозеф Пулицер и Вилијам Херст су у својим новинама водили пропаганду против Кубе, која је била под окупацијом Шпанаца. Они су далеке 1898.године имали изузетно развијено ''жуто новинарство'' и велике тираже са којима су успјели утицати не само на америчко становништво него и на њихову Владу. Непрестано су писали о тешким тортурама ШПанаца и о њиховом ужасном третману над становницима Кубе, да су изазивали велики бијес међу становницима САД-а. Већина америчких становника се гнушала о (наводним) злочнима шпанских колонијалиста.
Кључни тренутак је било потонуће америчког брода, за који није ни постојао доказ ко је одговоран. Пулицер и Херст су одмах оптужили Шпанију, па су са својом јаком пропагандом и утицајем довели до тога да се Американци упуте на Кубу и започну брутални рат. (Шпанско-амерички рат 1898.)
Несумњиво је да су медији највише профитирали од текстова о ратовима и кризама. Људи, по својој природи, имају неизвјесност шта ће се у будућности дешавати, нарочито ако је у питању животна опасност. Када настане велика опасност, највише се очекују вијести са фронтова..
Медији су под патронатом држава били у обавези да извјештавају како им је наређено. Са друге стране медијима је било у интересу да пишу о ратовима и кризама јер су тиме свакако и појачавали своје тираже.
''Дајте ми медије у једној држави и од комплетног становништва ћу направити лакрдију свиња''
Хитлер пропагандом оправдао нападе на друге народе
Хитлер и Гебелс су (вјероватно) били најспретнији манипулатори свог времена. Њемци нису имали симпатије према свим околним народима али нису били ни спремни да крену у освајачке ратове. Било је потребно ''наоштрити'' њемачку популацију и пробудити агресију какву су имали водећи људи. Да би оправдали испланирани напад на Пољску (1939.године) нацистичка Њемачка је извела операцију са лажном заставом. Мјесто лажираног напада била је њемачка радио станица.
Њемачки војници су довезли два погинула Пољака у погранични град Глајвиц.То су била тијела већ раније страдалих Пољака (које су раније држали у логорима). Обукли су их у пољске униформе и након тога сазивали медије. Циљ је био представити медијима и публици да је то био оружани напад на радио станицу, те да су их њемачки војници из самодбране успјели ликвидирати.
Одмах након немилог догађаја, огласио се и Адолф Хитлер са изјавом '' Е сад ми узвраћамо ударац''.
Сви медији су пренијели, а народ је тада био спреман за напад....
И Совјетски Савез је имао "коња за трку". Јосиф Стаљин је знао да је пропаганда јаче оружје од било ког другог, па је самим тим изјавио "Дајте ми Холивудске продукције и цијели свијет ћу преобратити на комунизам"....