Оснивање Културног центра Пале
Културни центар на Палама функционише од 1999. године. Први директор и организатор ове установе је Слободан Ковачевић, који у послијератном периоду формира дух културе у локалној средини, која се тек почела опорављати послије рата.
Власти и људи су пружали подршку
Без помоћи локалне заједнице и добронамјерних људи, Ковачевић сматра да не би било могуће извести оно што су накнадно постигли. Људи су се ангажовали око финасија али и око физичких послова. Од Општине су добијали финансијску подршку, међутим, у том периоду то није било довољно средстава да постигну све своје циљеве. Сналазили су се, каже Слободан, на разне начине. Издавали су пословне просторе у Културном центру, а затим су успјели да запосле још људи.
Локалном становништву је значио културни садржај у послијератном периоду
У том послијератном периоду, Паљанима је добро дошло да имају и неки вид културног али и забавног садржаја. Паљани су то прихватили благонаклоно.
Слободан се сјећа да је у том периоду његов син био средњошколац, те да до тада није имао прилику да посјети биоскоп. Сала је била пуна сваког мјесеца када су се одигравале представе али нешто мање посјећене када је била књижевна вече.
Ни концерти за паљанску публику нису били ријеткост. Гостовала су "звучна" имена попут Биљане Крстић, Боре Дугића и групе Балканика.
Према његовим ријечима, то је био једини Фестивал фруле. Ниједан није организован ни прије а ни после тога у Босни и Херцеговини.
За фрулу каже да је то величанствен инструмент, који се свира чак и у Индији, Чилеу, па чак и Турци имају зурле. Ипак, међу неким људима из локалне управе било је и скептицизма, да ли фрулу уопште треба форсирати.
Жао му је, каже, што то није настављено са одржавањем тог фестивала. Веома је био поносан на то дешавање у Палама. Написао је и монографију "Десет година фруле" али је и то негдје нестало без трага. Остало му је још једно фотокопирано издање.
Такође, Слободан је са сарадницима био покретач још двије манифестације. Ријеч је о манифестацијама "Дани Душка Трифуновића" и "Конференција беба". Назив ''Дани Душка Трифуновића'' је одабран због тога што је Душко Трифуновић био са ових простора а цијењен у свим земљама бивше СФРЈ. Конференцију беба, каже Слободан, покренуо је са мањом групом родитеља и у сарадњи са Радославом Живковићем - Жиком.
Љубав према писању од дјетињства до данас
Још кроз дјетињство волио је да пише. Сада се бави и прикупљањем прича и писањем. Себе више воли да назива писцем него књижевником а објавио је, до сада, три књиге ( ''Е мој соколе'' , ''Ајдучија'' и ''Добројутро Данило'')
Сматра да у сваком човјеку има нека прича и да те приче треба записати и сачувати од заборава.
Романија као главна инспирација
Романија, каже, за њега има велико значење, не само као географски простор него и као култура живота и традиције. Романија се простире свуда докле се одржавају њени обичаји, играју романијска кола, гдје се чује фрула, гдје се носи та народна ношња..
Иако се и сам бави писањем, иако је вјерни љубитељ књиге, свјестан је да интернет и нове технологије дистанцирају људе од читања. Као особа која је провела много година у раду везаном за промоцију културе, каже да су књижевни догађаји увијек били слабије ппосјећени а тако је наравно и данас.
Извор: Разговор са Слободаном Ковачевићем
Текст: Александар Ацо Ристичевић
Забрањено копирање текста или дијелова текста, те дијељење на друге сајтове без сагласности аутора!
#slobodan_kovacevic_pisac
